несврстане [32]
осликана [9]
збирка [44]
фотке [8]
смешке-хехе [3]
Гости на блогу [4]
Осликани афоризми [3]
нешто мислим [9]
афоризми [31]
минијатуре [18]
о аутору [1]
занимљиви статуси [3]
из моје сваштаре [2]
Епиграми [5]
Галерија [2]
генерална [0]
сајтови које пратим
- Veb antologija
- KlotFrket
- Менсур Ћатић
- Otisci
- slovoslovlje
- Enver Muratovic
- Афоризми Данице Машић
- espona
- webli comblog
- fake-poet
- Antologija TVorca Grada
- wordpress
- spektator
- Kult-111
- Фацебоок
- Тобоган мисли
- Деана Саиловић
- Радован Влаховић
- Филијана
- Парадокс
- конкурси региона
- Глас народа
- Чотрић
- На правом сте мјесту
- Окамењени тренутак
- Творац Града
- библиотека БРАНКО РАДИЧЕВИЋ
- Књижевни клуб
- Чарлс Буковски
- Виолета Милићевић
- Амарант
- фрагментарије
- Стеван Кресовић
- Вукајлија
- Крстарица
- Мудре мисли
- Мирослав Б. Душанић
- Тодора Шкоро
Neki ljudi žive
kao da su osudjeni
због svoga rodjenja
Neki žive u ubedjenju
da su potrebni drugima
zaboravljajući pri tom
da koga nema
bez njega se može
Neki žive
dok ih ne sahrane
a neki
dok ih ne zaborave
Ja još pouzdano ne znam
kako je to biti mrtav
al evo već nedeljama
mene niko da se seti
Posted in
несврстане .
Додај коментар: (2).
Трекбекови:(0).
Пермалинк
«Next post |
Previous post»
1. paullus | 03/02,2014 at 10:31
ne gubi nadu...
2. lalos | 03/02,2014 at 10:42
Понекад посрћем...ал се не предајем
и никад се не осврћем
док устајем...Хвала ти paullus..на посети и коментару..:)